Istorija

“Hleb Života” – ISTORIJA (od osnivanja 1992. do 2020.)

„Hleb Života“ je osnovan 1992. godine u cilju pružanja humanitarne pomoći izbeglicama iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine a potom i raseljenim licima iz Kosova i Metohije. Tokom svih godina trajanja građanskog rata devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije i NATO bombarodvanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine kao i početka tranzicije društva 2000. godine, „Hleb Života“ je intezivno pružao humanitarnu pomoć i lokalnom, ugroženom stanovništvu.

FAZA HUMANITARNE POMOĆI

  •  Koja je je imala svoj kontinuitet, rastući obim i intezitet u radu tokom perioda humanitarnih katastrofa, trajala je od 1992. do 2004. godine. Za „Hleb Života” čovek nije bio statistika i broj, već osoba sa jedinstvenom pričom i potrebama. Iz tog neposrednog kontakta, iz tog slušanja njihovih priča i njihovih potreba, izrastali su svi projekti. Zbog dužine trajanja sukoba u regionu i dugoročnih posledica, Hleb Života je sprovodio brojne projekte sa ciljem da pomogne žrtvama rata. Izbeglice iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske kao i raseljeno stanovništvo sa Kosova došli su u tri talasa: (1991/92; 1995; 1999).
  •  Od Aprila 1992 pa sve pa sve do 1995. godine pomagali smo izbeglice iz Hrvatske Bosne i Hercegovine koji su uglavnom izbegli iz urbanih sredina. Osnovni vid pružanja humanitarne pomoći se odvijao u zgradama u dve crkve, osnivača „Hleba Života“ gde se broj korisnika povećavao iz godine u godinu. Metod pružanja pomoći je započeo i nastavio se svih 12 godina pružanja humanitarne pomoći iskazivanjem gostoprimstva gde je svako imao svoju stolicu, svoju šolju kafe ili čaja, mogućnost da razgovara i ispriča svoju priču.
  •  Tokom vojne akcije Republike Hrvatske nazvanom „Operacije Oluja“, u avgustu 1995 u Srbiju je izbeglo, u veoma kratkom periodu, sa područja Republike Srpske Karjine oko 250.000 ljudi. „Hleb Života“ je njihovim dolaskom naglo uvećao broj korisnika za pružanje humanitarne pomoći. Već od septembra 1995. Iskorak u pružanju pomoći je napravljen “izlaskom na teren“ tj posete potenicijalnim korisnicima radi boljeg uvida u stanje i vrste potreba. U tu svrhu, socijalni radnici „Hleba Života“ su obučili oko 50 asistenata i osposobili ih za terenski rad. Utvrđeni su kriterijumi, vrsta i vremenski okvir pružanja humanitarne pomoći. Posebno važno je da su osmišljavani zajedno sa korisnicima drugi vidovi pomoći koji smo nazvali program „Samoizdržavanja“. To je složeniji vid pružanja pomoći izbeglim porodociama u cilju podrške započinjanja novog života u novoj sredini. Ovde je bilo potrebno uložiti određenu stručnost u cilju obuke korisnika da ostvare prihod upotrebom odgovarajućih resursa. Projekat je podrazumevao donacije u naturi: steone junice, suprasne krmače, prasići za tov, koke nosilje, pilići, jarići, ovce, stolarski i metalostrugarski alati, šivaće mašine, testere, plastenike... Obaveza primaoca donacije je bila da pomogne druge ugrožene porodice proizvodima svoga rada: tele, prase, meso, jaja, zanatske usluge, povrće.
  • NATO bombarodovanje Savezne Republike Jugoslavije, kao završna faza rata na Kosovu i Metohiji, koja je trajala od 24. marta do 10. juna 1999. je dovela do nove humanitarne katastrofe. U ovoj fazi, od prestanka NATO agresije pa sve do aprila 2004, „Hleb Života“ je reagovao još jednim iskorakom i to sprovođenjem posebnih programa humanitarne pomoći za interno raseljena lica sa Kosova i Metohije ali i za lokalno stanovništvo ugroženo usled bombardovanja. Programi pomoći izbeglicama iz Bosne i Hrvatske u nastavljeni. U ovoj humanitarnoj fazi koja je trajala do aprila 2004 godine, obim i intezitet pružanja pomoći se mnogostruko uvećao zahvaljujući veoma velikim donacijama koje su uspeli da dobijemo. U ovoj fazi, „Hleb Života je otvorio nekoliko novih distributivnih centara pored, standardno dva distributivna centra u crkvenim zgradama.

Pored projekta „Samoizdržavanja“ koji se intezivirao, u julu 2000. započeli smo program namenjen deci u školama, pod nazivom „Poboljšanje životnih uslova, obrazovanje i socijalna integracija.“ Kao deo ovog programa, distribuiran je značajan broj paketa pomoći (hrana, lična higijena, zimske jakne, obuća, školski pribor, kompleti za prvu pomoć) za 7.000 dece.

U okviru psihosocijalne pomoći projekta, održano je 1.183 radionice, dodatne i pripremne nastave za 1.363 dece uz učešće 39 stručnjaka (25 pedagoga, psihologa, vaspitača, socijalnih radnika i 14 učitelja).

Ono što je bilo veoma karakteristično za programe i aktivnosti 2000. godine bilo je pružanje materijalne pomoći i psihosocijalne pomoći širokom segmentu stanovništva u svrhu pomaganja ljudima da prebrode traumatično iskustvo bombardovanja 1999. godine. Iz tog razloga, veliki broj korisnika bio je iz lokalnog stanovništva, prvenstveno dece.

Postignuti rezultati pružene humanitarne pomoći u periodu od 1992. do 2004. je da je uvezeno i distribuirano je oko 1.200 šlepera od po 20 tona humanitarne pomoći; Obezbeđena je redovna mesečna materijalna pomoć za 40.000 izbeglih i interno raseljenih porodica; Distribuirana je jednokratna humanitarna pomoć za oko 500.000 osoba u saradnji sa socijalnim, zdravstvenim institucijama i drugim udruženjima; Za izbeglice je podeljeno 470 šporeta na drva i drva za ogrev za 919 porodica; Kroz projekat samoizdržavanja pružena je pomoć za oko 700 izbegličkih i raseljenih porodica;

Za vreme i posle NATO bombardovanja, sproveden je poseban program humanitarne pomoći za interno raseljena lica sa Kosova i Metohije ali i lokalno stanovništvo ugroženo usled bombardovanja:

Realizovali 2 velika programa za decu:

  • Unapređenje životnih uslova, obrazovanje i društvena integracija dece u Srbiji u periodu od jula 2000. do januara 2001; pomognuto preko 10 000 dece kroz materijalnu i medicinsku pomoć i 1000 dece kroz psihosocijalne, kreativne i edukativne radionice u školama i lokalnoj zajednici – donacija ECHO-a.
  •  Obezbeđenje osnovnih hitnih potreba i psihosocijalne pomoći za decu i omladinu u Srbiji u periodu od novembra 2000. do aprila 2001; pomognuto kroz materijalnu pomoć 7 000 dece i 800 dece kroz edukaciju i različite radionice – donator World Relief International.

«Hleb Života» želi da sarađuje sa svima onima koji razmišljaju o dobrobiti dece i žele da upotrebe svoje znanje i ljubav prema deci – bilo da su pojedinci, stručni saradnici, škole, vrtići, ministarstva, crkve i lokalna zajednica uopšte.

„Prevazilaženje nasilja i reševanje konfilkta u medju decom u osnovnim školama 2007. do 2009. koje finansira Nemačka vlada preko CFI (Christliche Fachkräte International) ili Internacinalne hrišćanske stručne snage koje je državno priznata razvojna organizacija u SR Nemačkoj koja je stekla prvo na korišćenje finansijskih sredstava Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj SR Nemačke. Konflikti spadaju u svakodnevnicu, a time i u školsku svakodnevnicu. Potrebno je da se deca uče kako da razumeju sebe i druge. Cilj projekta je da se u školama kroz učenje prihvatanja različitosti, nastavnici, deca i škole vode ka stvaranju novih potencijala, ka sinergijama, a ne samo toleranciji. U sažetom obliku našeg koncepta, ključ prevencije nasilja leži u prihvatanju sopstvene ličnosti i u razumevanju različitosti drugih ljudi. Ciljna grupa su deca od 10 do 14 godina, nastavnici, roditelji. Tek pošto su nastavnici nakon izvesnog vremenskog perioda sproveli vežbe za „Prihvatanje sebe i drugih“ i stekli kompetentnost na ovom polju, počinje rad sa decom, a kasnije i sa roditeljima. Pitanja PST-R testa koja su namenjena odraslima se sada zajedničkim radom pojednostavljuju da bi se prilagodila deci. Na bazi tog znanja nastavnici u okviru timova svojih škola razrađuju nastavne jedinice i na taj način se stečeno znanje direktno primenjuje u praksi. Izada filma od strane svakog odelenja koje učestvuje u programu u kome će deca igranjem različitih uloga promovisati stečeno znanje i moguća rešenja u konfliktnim situacijama.

  •  U periodu od 2005. do 2019.godine: Uveženo je I distribuirano još 200 šlepera humanitarne pomoći. Od toga je distribuirano 20 šlepera oprema za više bolnica i domova za stare u Beogradu I Srbiji: kreveti, dušeci, posteljine, prekrivači,jastuci, uniforme za osoblje, medicinski aparati, sanitetski materijal-rukavice, maske, sredstva za dezinfekciju podova, invalidska kolica, šetalice za bolnice i ustanove socijalne zaštite podeljeno je preko 100 tona kvalitetnog konzerviranog junećeg i ćurećeg mesa. U saradnji sa Romskim udruženjima podeljena je humanitarna pomoć u vidu hrane, higijene, prekrivača, polovne garderobe za preko 7000 Romskih porodica. Kroz različita udruženja za pomoć posebno ugroženim grupama (slepi, oboleli od multipleks skleroze, celebralne paralize, invalidi ada I dr.), udruženja boraca, udruženja penzionera distribuirana je pomoć u invalidskim pomagalima, pelenama za odrasle, hrani, higijeni, odeći I dr. za 5.000 osoba. Od 1994. do 2014. podeljeno je preko 500.000 Božićnih paketića za decu koja su deca iz Velike Britanije i Nemačke pripremala za svoje vršnjake u Srbiji.

Pored toga, dragoceno i iskustvo i znanje koje je „Hleb Života“ stekao u suočavanju sa humaniatarnim katastrofama i efikasnom sprovođenju raznovrsnih i složenih programa pomoći ranjivim grupama pomoglo je u efikasnom i vrlo složenom organizovanju pružanja pomoći žrtvama POPLAVE u Srbiji 2014 godine. Projekat pod nazivom „Obnova domaćinstava i biznisa od poplava u Srbiji 2014- REHAB“ - je kratkoročni program koji za cilj ima pružanje neophodne hitne pomoći domaćinstvima i preduzetnicima i pokretanje procesa njihove obnove od šteta nastalih kao posledica katastrofalnih poplava i klizišta u maju 2014. Grantovi koje je „Hleb Života“ imao na raspolaganju je 900.000 $ od Američke fondacije ze obnovu i razvoj OFDA, 1,250,000 EUR od ECHO za implementaciju projekta REHAB.

Odgovornost „Hleba Života“ u ovom projektu je obilazak poplavljenih područja, rad sa relevantnim lokalnim vlastima kako bi se odredili prioriteti za izbor korisnika kojima će pomoć biti dodeljena kao i distribucije odobrenog vida pomoći.

Glavni ciljevi i komponente programa su:

  •  Donacije najugroženijim porodicama za manje popravke ili nabavku najneophodnijih elemanata pokućstva;
  •  Donacije najugroženijim vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava ili malih radnji/firmi za pokretanje poslovanja.

Pored toga, „Hleb Života“ je dobio grantove od 15 svojih, tradicionalih donatora u iznosu od 80.000 EUR sa kojim je mogao da odgovori na vanredne potrebe koje je naišao na terenu.

Projekat je realizovan u sledećim opštinama: Obrenovac, Ub, Koceljeva, Šabac, Krupanj, Loznica, Mali Zvornik i Ljubovija.

U partnerstvu sa drugim organizacijama tokom veoma intenzivnog i iscrpljujućeg rada, dodljeno je 2,501 donacija za obnovu domaćinstava tj za 7,203 pojedinaca, odnosno 2915 korisnika je dobilo 658 grantova za obnovu privredne delatnosti.
Ukupno je pomognuto u periodu od Maja 2014 do Maja 2015. godine, 3159 domaćinstva u 10 različitih gradova, posebno u Obrenovcu.

  •  Naredne godine, 2015 usledila je pomoć pružanja pomoći MIGRANTIMA koji su došli u Srbiju iz Sirije, Avganistana, Irana. „Hleb Života“ je odgovorio na potrebe migranata sa Srednjeg Istoka koju su u velikom broju dolazili u Beograd, na putu ka zemljama Evropske Unije. Masovni priliv migranata kroz Srbiju započet je u Avgustu 2015.godine kada je dnevni priliv narastao na preko 2000 ljudi. Zahvaljući donacijama, Hleb Života je mogao da pruži značajnu pomoć u hrani, higijeni, odeći i obući.

Od oktobra 2015 materijalnu pomoć smo pružali kod glavne autobuske stanice gde su se migrant skupljali. Od Novembra pa nadalje, pomoć smo slali prihvatnim centrima/kampovima u južnoj Srbiji (Preševo) u saradnji sa organizacijom Remar i na sever (prihvatni centar Šid) u blizini granice sa Hrvatskom.

U skladu sa svojim kapacitetima, Hleb Života je obezbedio volontere da se pridruže Remar timu u njihovom radu sa migrantima, na različitim lokacijama.

Medju migrantima je bilo puno beba, dece predškolskog i školskog uzrasta kojoj je pored humanitarne pomoći i smeštaja , bila neophodna i psihosocijalne podrska i pomoc za integraciju u školski sistem, zbog dužeg boravka u našoj zemlji.
U saradnji sa organizacijom Psychosocial Innovation Network (PIN), https://psychosocialinnovation.net/ “Hleb Života” je uspeo da pomogne oko 150 dece i 15 odraslih u kolektivnin centrima za migrante, kroz sledeci vid pomoći: krevetac, kolica, pelene i hrana za bebe, zimska odeća i obuća za školsku decu, udžbenici za školu, školski pribor, lap top, materijali za razne radionice za decu, društvene igre.
Pomoć smo slali u sledeće prihvatne centre: Šid , Preševo, Adaševci, Bogovađa, Banja Koviljača, Sjenica, Tutin, Krnjača.

  •  Pojava pandemije zbog COVID 19 virusa u 2020 nije zateklo „Hleb Života“ nespremnim.
    Naše projekte prilagodili smo novonastaloj situaciji. Od proglašenja vanrednog stanja usled pandemije Covid 19, Hleb Života razvija sistem rada za pomoć ugroženim grupama iz svojih aktuelnih programa koristeći svoje dugogodišnje iskustvo u humanitarnom radu, pre svega starim licima i Romskoj deci.
    U vanrednoj situaciji, poštujući donete epidemiološke mere i preporuke za zaštitu stanovništva, osoblje i volonteri Hleba Života ,distribuiraju humanitarnu pomoć u vidu hrane i higijene, pelene za odrasle starijim licima, posebno onima bez srodnika.

Podeljeno je ukupno 1201 različitih paketa pomoći za siromašno stanovništvo različitih kategorija, mahom starijih lica:

Obavljeno kupovina 300 različitih paketa u skladu sa potrebama i zdravstvenim stanjem svakog od korisnika-starijih. Distribuirano 200 paketa hrane i higijene za staračka domaćinstva, od toga 100 paketa u saradnji sa Crvenim krstom Srbije koji koordinira humanitarnim aktivnostima mreže Humanas u vreme epidemije;
Distribuirano 177 Covid higijenskih paketa sa sredstvima za dezinfekciju, rukavicama, maskama kako bi bezbednost korisnika za vreme epidemije bila veća. Obuhvaćeni su stari i Romska deca iz programa Hleba Života;
160 paketa školskog pribora za Romsku decu u Surčinu i romskom naselju na Čukaričkoj padini;
70 higijenskih paketa u romskom naselju na Čukaričkoj padini; 1,5 tona polovne garderobe preko udruženja Roma na Makišu i u Novom Bečeju;
89 paketa hrane i higijene za socijalno ugroženo stanovništvo; oko 200 paketa pelena za starija i dementna starija lica;
Ogreva za zimu (iscepana drva) ili plaćena struja u zimskom period za 15 najsiromašnijih staračkih domaćinstava. Kroz različitu vrstu pomoći ukupno je obuhvaćeno 538 pojedinaca, dece i porodica.

Izuzimajući ove vanredne humanitarne intervencije, obim pružanja redovne pomoći se značajno smanjio u odnosu na prethodni period iz razumljivih razloga.


„Hleb Života” PRIJEDOR

Usled rastućih potreba izazvanih ratom u Bosni i Hercegovini, rad “Hleba Života“ je proširen 1996. godine, kada je otvorena kancelarija u Prijedoru, u cilju pružanja pomoći velikom broju izbeglica i povratnika na teritoriji Bosne. Primljeno je i podeljeno oko 200 šlepera materijalne pomoći: hrana, higijena, odeća, obuća, nameštaj, bolnička oprema i materijal. Deci je podeljeno preko 200.000 Bozicnih paketica.

Pored humanitarnih, razvijali su se i razvojni programi u cilju samoodrživosti organizacije u oblasti drvne industrije i poljoprivrede (plastenička proizvodnja, farma koza..)

Sa početkom 2011. godine, Hleb Života je počeo sa radom prve narodne kuhinje u Prijedoru, služeći preko 100 kuvanih obroka svakog dana socijalno ugruženom stanovništu.

Iste godine otvoren je Second hand Shop „Hatikva“ u centru Prijedora, čijim prihodom se podržavaju humanitarni i socijalni programi organizacije. Kvalitetna roba, dobri odnosi sa dobavljačima, poverenje kupaca i svest o tome da je reč o socijalnom preduzeću je održalo rad prodavnice već devet godina.

Zatim je započeo program stipendiranja dece za pomoć pri školovanju dece u višečlanim i socijalno ugroženim porodicama. Deci se pruža pomoć u učenju, završavanju domaćih zadataka, učenju stranih jezika, organizuju se izleti.

2014. Hleb Života je osnovao komunu „Novi početak“ namenjenu lečenju zavisnika od alkohola i droge u selu Božići, okolina Prijedora. Komuna pruža mogućnost za fizički oporavak i rehabilitaciju, kao i duhovni oporavak i izgradnju. Bavljenje poljoprivredom i stočarstvom, kao deo radne terapije, predstavlja način da se samostalno finansira rad komune, uz odredjenu pomoć donatora iz inostranstva.

Tranzicioni period u Srbiji koji je započeo 2001 u cilju izgradnje demoktratksog društva zahteva novi vid pružanja pomoći koji zahteva saradnju sa svim relvantim akterima u društvu.

„Hleb Života“ je već u fazi pružanja humanitarne pomoći izbeglicama zakorčio u osmišljavanje složenijih vidova pružanja pomoći što je podrazumevalo aktivno učešće korisnika u preuzimanju odgovnornosti za svoj život. Kroz program samoizdržavanja i samostalnosti mogućujemo korisnicima da se izdržavaju kroz proizvodnju hrane i trgovinske usluge, pružajući na taj način ljudima mogućnost da postanu samostalni i ne zavise od pomoći, a time pomažu integraciju u lokalnu zajednicu.

FAZA RAZVOJNIH/SOCIJALNIH PROGRAMA

„Hleba Života“ podrazumeva sprovođenje osvešćivanje i osnaživanje ljudi u potrebi da preuzmu odgovornost za svoj život i pokažu spremnost da doprinesu i utiču na obnovu i razvoj društva čiji su oni deo. U cilju pripreme za razvojnu fazu rada, „Hleb Života“ je prošao intezivne obuke za izgradnju kapaciteta organizacije. Partneri „Hleba Života“ su obezbedili treninge za izradu i upravljanje projektnim ciklusima, obuka i jačanje vođstva i same organizacije, sprovođenja i upravljanje promenama. Treninzi iz oblasti upravljanja finansijama, promenama, zastupanja, izgradnji mira, uloga crvke u društvu, umrežavanja i strateškog planiranja. Kao rezultat obuka izrađen je prvi strateški plan „Hleba Života“ za period od 2003 do 2005. godine.
Karakteristika sprovođenja razvojnih programa „Hleba Života“ je kontinuitet i rad na održivosti. Od Aprila 2004 kada je SIDA (Razvojni fond Švedske vlade) odobrila projekat za „Podršku obrazovnju, psihosocijalnoj podršci i integraciji margilazivane dece“, sve do sada sprovodi se obrazovanja po svim karakterističnim fazama.

  •  STARIJI su osposobljeni da žive dostojanstveno, što potpunije i samostalnije, čime produžavaju period odlaska u institucije za pružanje socijalne i zdravstvene nege.
    Ovaj program je u svom kontinuitetu i složenosti doživeo svoj razvoj sve do današnjeg dana. „socijalne usluge za starije ljude, promovisanje aktivnog starenja i podrška osobama sa demencijom” su komponente aktuelnog programa. Zahvaljujući svom profesionalnom i kvalitetnom radu u oblasti socijalne pomoći, Hleb Života je u junu 2018. godine dobio licencu (broj 399) od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za pružanje socijalne usluge "Pomoć u Kući" za starija i odrasla lica.
  •  ROMSKA DECA, mladi i odrasli završavaju osnovnu školu, neguju međusobne odnose i uživaju svoja osnovna ljudska prava. Cilj je omogućiti Romskoj deci ravnopravno uključenje i uspešno integrisanje u predškolsko i osnovno-školsko obrazovanje, da bi redovno završavali osnovnu školu i upisali se u srednju školu, i da negujući međusobne odnose i odnose sa drugima ostvaruju svoja osnovna ljudska prava.
    Pored toga, cilj je osposobljavanje mladih Roma i Romkinja, potencijalnih romskih lidera, da se kroz proces obrazovanja i primenu modela podrške obrazovnim potrebama u njihovim zajednicama, aktivno uključe u naporu ka stvaranju bolje budućnosti i poboljšanju uslova života Romske zajednice u celini.
  •  Resocijalizacija BIVŠIH ZAVISNIKA (od 2009.godine do 2017. godine)

Ovaj program ima dva dugoročna razvojna cilja:

  •  1) da će se bivši zavisnici uspešno vratiti u Srpsko društvo sa životnim i radnim veštinama koje povećavaju njihove šanse za zaposlenje ili samozapošljavanje;
  •  2) da će HŽ obezbediti okruženje koje podržava određeni broj bivših zavisnikai Da razvijaju sopstveni OCD pod nazivom Izlazak (što znači „egzodus“).
  • PROGRAM ZA STICANJE PRIHODA

    Usvajanjem Zakon o udružanjima (Službeini glasnik RS, br. 51/9), koji je stupio na snagu 2009. godine, stekli su se zakonski uslovi za obavljenje privrednih aktivnosti za sticanje prihoda za neprofitni rad „Hleb Života“. U cilju samoodrživosti organizacije i podrške socijalnim programima „Hleb Života“ je registovao Prodavnicu polovne odeće kao privrednu delatnost za sticanje prihoda. Projekat su podržali donatori iz Švedske kod kojih je poslovanje Second Hand-a razvijen kao izvor prihoda za humanitarni rad. Njihovo iskustvo je za nas bilo veoma ohrabrujuće i u tu svrhu smo bili u Švedskoj na studijskom putovanju.
    Regostracijom prodavnice polovne robe u Martu 2011. godine, „Hleb Života“ započinje sa aktivnostima socijalnog preduzetništva u cilju pomoći ugroženim članovima društva: siromašnim starijim licima, bivštim zavisnicima i Romima.

    Takođe je planirano investiranje ostvarenog profita i razvoj kapaciteta same organizacije za sprovođenje različitih programa.

    Prodavnica ja uspešno radila i ostvarivala ciljeve za podršku humanitranim i socijalnim programima „Hleba Života“ do 2018. godine, kada je privremeno zatvorena zbog organizacionih promena. Planira se ponovno otvaranje radnje kada se za to steknu povoljni uslovi.

    Izgradnja Kapma CER u Tekerišu od 2014. godine

    Koncept rada kampa podrazumeva boravak u prirodi u toku letnjeg raspusta i smeštaj pod šatorima i u objektu. Na uređenom prostoru za šatore, moguć je smeštaj za 40 osoba. U jednom od objekata moguć je smeštaj do 20 osoba.
    U dva novoizgrađena objekta ukupne površine oko 300 m2 na raspolaganju su profesionalno opremljena kuhinja, sanitarni čvor sa kupatilima i toaletima, sobe za smeštaj i prostorije za društvene aktivnosti i radionice.
    Na imanju se nalazi sopstveni izvor pijaće vode. Ugrađen je sistem za prečišćavanje vode za piće i sistem za prečišćavanje otpadnih voda u cilju zaštite okoline. Na raspolaganju su tereni za fudbal, odbojku i streličarstvo.
    Organizuju se izleti na planinu Cer, do Muzeja posvećenog Cerskoj bici u Tekerišu, a po dogovoru i izleti u obližnje banje, Badanja i banju Koviljaču, kao i posete rodnoj kući Vuka Karadžića u obližnjem Tršiću.
    KAPM pruža podršku našim aktivnostima sa decoma i starima.
    Sadašnji izgled Centra osmišljen je prema planu izgradnje iz 2015. godine kada su pribavljene i potrebne građevinske dozvole za rad od nadležne opštine i urađen građevinski projekat za 3 objekta.
    Na raspolaganju su tereni za fudbal, odbojku i streličarstvo. Organizuju se šetnje do vrha planine Cer i posete Muzeju posvećenom Cerskoj bici koja se odigrala u Prvom svetskom ratu upravo na prostorima gde se i nalazi imanje za Centar. Moguće je organizovati i izlete do banja Badanje i Koviljače kao i posete rodnoj kući Vuka Karadžića u Tršiću. Poslednja faza izgradnje je još uvek u toku. U 2020. godini urađeni su završni radovi na glavnom objektu. U narednoj fazi potrebno je izgraditi treći objekat, odnosno konferencijsku salu površine oko 100 kvm.

Naši Donatori: